Prvi oblik onoga što mi danas poznajemo kao kondom nastao je Egiptu. Stari Egipćani prve oblike prezervativa pravili su od lana i papirusa hiljadu godina pre nove ere u cilju sprečavanja neželjene trudnoće i kao način da se spreče neke polne bolesti. U muzeju u Kairu nalazi se kondom koji je koristio Tutankamon. Prema nekim istraživanjima to je prvi kondom i napravljen je od kože neke životinje.

Bilo je potrebno nekih 2,5 hiljade godina da se prvi oblik kondoma pojavi u Evropi. Italijan Gabrijel Falopijus 1500. godine konstruisao je prve kondome od lana i potopio ih u hemijski rastvor, što predstavlja prvi kondom sa spermicidom. Ovakvi kondomi korišćeni su kao zaštita od sifilisa. Bili su testirani na 1100 muškaraca od kojih se ni jedan nije zarazio sifilisom.
U 18. veku kondomi su bili pravljeni od životinjskih creva. Osim sto su bili skupi, nisu pružali adekvatnu zaštitu i pritom su često izazivali infekcije. Najčešće su korišćena creva mačke ili ovce. Ovi su kondomi opisani, u to vreme, kao “oprema protiv zadovoljstva, a paučina protiv infekcije”.

Nastanak modernog kondoma vezuje se za 1844. godinu kada su Gudijer i Henkok pronašli vulkanizovanu gumu, to bio početak pravljenja savremenijih kondoma. Pedeset godina kasnije napravljen je prvi rastegljiv kondom (lateks). Bio je dug oko 40 centimetara, izrađen od žute gume debljine pet milimetara, i uz njega je korišćena metalna posuda u kom se čuvao, jer se koristio više puta. Jednostavno posle upotrebe bio bi opran u vreloj vodi i osušen čuvan spreman za nove “akcije”.
Današnji prezervativi proizvode se od poliuretana, tanji su, izdržljiviji, namenjeni jednokratnoj upotrebi i često sadrže i spermicid i lubrifikant.  Danas se oni proizvode u 8,5 milijardi komada godisnje.