Samuraji su, do 1868. godine, bili privilegovana plemićka vojnička kasta feudalnog Japana. Centar njihovog života bila je čast. Ukoliko im je čast bila povredena, morali su počiniti harakiri, odnosno, samoubistvo mačem. Čitav svoj život posvećivali su odbrani svog gospodara, bez obzira da li se radilo o plemiću, feudalcu ili lično caru. Samuraj koji nikada nije imao gospodara ili ga je izgubio, zvao se ronin. Ronini su vrlo često postajali senseji (učitelji), banditi ili komuso (lutalice).

Oružje samuraja je bilo raznovrsno. Sa sobom su uvek nosili daisho, koji predstavlja kombinaciju dva mača – katana i wakizashi. Samuraji su tako bili jedini koji su imali ime, prezime i oružje. Pored katane, koja predstavlja dugi samurajski mač, i wakizashija, kraćeg samurajskog mača, oni su još imali i yari – japansko koplje, tanto – kratki bodež, naginata – oružje izmedu koplja i mača, tessen – lepezu, yumi – luk, teppo – japanska mušketa i tachi – mač za konjanike.